BUTTA DENTATA

Od Fukoa pa nadalje, nemoguće je misliti o seksualnosti kao isključivo prirodnom fenomenu. Seksualnost, kao i sve njene manifestacije imaju istoriju. Erotizam, fetiši i promena seksualnih apetita nastaju i nestaju u određenom vremenu i nerazlučivi su od konteksta u kome postoje.

Na isti način, fetiši su kroz vreme nicali na različitim delovima naših tela. Jedna od osnova fetiša je upravo zarobljavanje seksulanosti u određeni deo tela, odnosno lokalizovanje libidalnih impulsa.

Twerk, bubble butt, stanky leg su internet senzacije u kojima, nalik jogičkoj praksi, zadnjica doživljava svoje oslobođenje, krećući se sama za sebe. Ovi primeri predstavljaju medijska svedočanstva najprimetnijeg i najpopularnijeg fetiša – zadnjice, i to najčešće velike ženske zadnjice.

Ljudi su samo hteli da vide pra scenu

Telo se kao pornografski objekat fetišizovalo na različite načine. Isprva, za okidanje nagona bilo je dovoljno prikazati veoma realističnu, gotovo voajersku scenu seksa, u kojoj je gledalac poput komšije viri kroz ključaonicu. Par ima odnos, trapavo, kućno, nepretenciozno, uz škripu i autentične vokalizacije. Ljudi su samo hteli da vide pra scenu. Pojavljivanjem sajber kostima, blanša i zapomaganja za dominacijom, seks je postao hardkor. Danas pornografija ne trpi nikakvu nesavršenost: hiper-idealno, nauljeno telo bez dlaka u close up-u, netolerantno na bilo koje odudaranje od zlatnog preseka, manija anal bleaching-a i 3D.

Da bi stigla u krupni plan, ženska zadnjica nije oduvek bila tako hiper-eksponirana. Fotografija Beti Grejbl predstavlja gotovo amblem i zaštitni znak pin up ere. Međutim, ovakvo prikazivanje pozadine usmeravalo je i pozivalo je na žensku figuru u celosti. Znak zavođenja i navođenja na širu sliku. Na sličan način, okretanje ka pozadini ženske figure veoma se stidljivo promaljalo kao motiv u umetnosti pre 20. veka. Tokom niza vekova, ženska zadnjica bila je ravnopravan deo ukupne figure tela koje je tretirano kao celina. Definisano estetsko-erotskim kategorijama koje su se menjale tokom istorijskih epoha, žensko telo je kroz teme iz antičke mitologije ili određenih biblijskih scena predstavljalo fantazmogoričnu celinu u službi aktuelnih ideja i (muškog) ukusa. Od 20. veka razbijanje slike i njena dekonstrukcija doveli su i u pozadinskom smilsu na fokusiranje kadra i razrađivanja detalja vezanih za oblik i formu, i konačno fetišizaciju ženske zadnjice kao centra ženske seksualnosti.

Deo tela postaje telo za sebe

„Zadnjice, pare i slava“ su kroz pop industriju 90-ih postali sveto trojstvo, a po mnogima i trozubac koji je izvitoperio opštu percepciju ženske seksualnosti. Tange i Sisquo-v Thong song su mnogim očima prva prepoznata pojava gole, tangama oivičene ženske zadnjice, koje kao da više nisu imale ulogu njenog naglašavanja, već potpunog odvajanja.

Razmatranje o tome da li hipereksponiranost ženske zadnjice predstavlja simbol moći i nezavisnosti ili nemoći i podčinjenosti,  veoma je klizav teren ali je potpuno izvesno da je zadnjica napokon tu. Potpuno otcepljena i gola.

Potpuni autoritet nad telom

Jedna od ambasadorki ovog fetiša, nosilac najfolovanije zadnjice na svetu je Jennifer Selter, fitnes frik, i kako sama kaže „najpoznatije dupe Instagrama“ . Njome su fascinirane još poznatije predstavnice ovog fetiša, u prvom redu Rijana. Predstavljanje sebe kroz Booty selfie-je navodi na mišljenje da je Jen želela da skrene pažnju sa svog lika na svoj oblik, te da se predstavi kao osoba prikačena za sopstvenu zadnjicu. Prizor svakako parališe i onesposobljava da se njen lik ili bilo koji drugi atribut upamte. (instagram.com/jenselter)

Građenje gluteusa mlade amerikanke upravo predstavlja upravo lokalizovanje seksualnosti, kao i svestan napor da preinvestiranost u određeni deo tela postane i više nego očigledno. Skokovi na 16 naslaganih strtunjača ili zidić visine šestohodisnjeg deteta, sklekovi pod uglom na gelenderima metroa, preskakanje stola po širini, puzanje na rukama na traci za trčanje i trčanje unazad na najbržem režimu govore nam o njenoj nesrazmernoj samodisciplini.

Na njenom Tumbler-u primetna je i jednako mahnita praksa postavljanja samoafirmativnih rečenica u kojima se ogleda izrazita motivacija za samoprevazilaženjem. Pored predimenzionirane zadnjice koja se izborila za sopstveni integritet, možemo da primetimo i “Just do it” slogan na njenoj odeći. Stalno izgaranje, svakodnevno samoprevazilaženje telesnih kapaciteta zaista kroje jednu neumornu i impresivnu ideju o uspostavljanju totalnog autoriteta nad sopstvenim telom.

You can’t fake fitness

Na komentare da joj je zadnjica veštačka, Jen odgovara da ne možemo fejkovati fitnes. Međutim, postavlja se pitanje da li je pravo samo ono što možemo postići nadnaravnim ulaganjem da dostignemo oblik veštačkog? Preuveličano za još jednu dimenziju, možemo se pitati da li ovaj fenomen nalikuje predstavi umetničkog ideala kao poništavanja autora kroz sopstveno delo?