Drug§tore: I & II

Umesto uvoda: Da nije bilo Dragstora nikad mi ne bi palo na pamet da umem da puštam tehno! U kontekstu moje karijere to je dragoceno, jer smo se odjednom publika i ja prepoznali na potpuno nov način.  Ono što je međutim jako značajno je da je Dragstor nastao prirodnom progresijom kako je to i najzdravije – okupili su se neki ljudi dobre volje, počeli malo po malo da grade, organizuju, da se šire sve dok nisu došli do toga da im klub bude pun svakog vikenda. Isto kao i 20/44 samo u drugom formatu i sa drugačijim šmekom – bez sponzora, bez investitora, bez sumnjivih suvlasnika i potpuno nepretenciozno. To je, ako mene pitate i jedini recept za dugotrajni uspeh. Nedostajaće mi znojavost prethodnog Dragstora i najlepša noćna disko bašta, ali koliko vidim novi klub neće biti klub već hram uživanja.

Tijana T

Dok ostali članovi ekipe sređuju novi prostor za otvaranje, na pitanja odgovaraju Bane i Marija, koji su, kako sami kažu “usvojena deca Dragstora, bez udela u vlasništvu, ali uvek prisutni (formalno neformalnih funkcija: programski urednik, tehničar, resident dj, dobavljač na biciklu, host, kopirajterka, PR, urednica kulturno-umetničkih podviga, konobarica, operaterka na točilici piva). Dragstor inače čine Dragana Dobrić, Nemanja Rašević i Miloš Živković. Oni su core koji je in-charge. “

Kako je otvoren prvi Dragstor?

Bane: Prvi Dragstor su pokrenuli Moca i Danilo. E, sad, ima dve verzije priče – prva, da je Moca našla Danilu prostor gde će da se zeza, a druga je da je Danilo imao viziju velikog kulturnog centra.

Marija: Poenta je da je Dragstor zapravo osnovan kao kulturni centar, ali da je od početka tražen način da zaživi kroz noćni život. Onda su pozvali ekipu iz Bivšeg, odnosno ekipu koja je osnovala ono što mi sad zovemo Prabivši (mali klub nastao u februaru 2012), da u oviru tog kulturnog centra organizuju žurke i događaje. Tad počinje Dragstor kao klub Dragstor, dakle početkom 2013.

Bane: Prva žurka je bila 16. februara, to je bio onaj Bivši Rejv.

Marija: To je bila proslava drugog rođendana Bivšeg, u stvari. Ne, prvog! Bila je preposećena, mega žurka.

Bane: Bila je masovka, ali je imala neki svoj šmek. Zvučalo je sve nekako malo drugačije i zato je Danilo bio u fazonu da se mi uključimo i program. Zapravo, on je bio na relaciji Beograd-London i nije mogao da ishendluje sve dnevne obaveze koje su podrazumevale svakodnevno funkcionisanje kluba.

Zapravo je ta početna ideja bila kao neki galerijski, afternoon, lounge, chill-out prostor, pa ako se uveče desi neki koncertić, desi se. A onda smo mi malo, onako… Nagarili.

Bane: Od aprila je zapravo krenuo full naš program, sa nastupom Masimilijana Paljare.

Marija: To je bio naš prvi veći buking i do leta se već nekako formirao brend, svi domaći DJ-evi su prošli kroz Dragstor, imali smo dva stejdža, dve velike prostorije. Dolazilo je oko 600 do 1000 ljudi, pravile su se gužve na ulazu, žurke su trajale do u nedogled, jer je Dragstor bio u industrijskom prostoru, pa nikome nije smetala buka.

Jel počeo klub da se samoodržava kad je postao popularan?

Marija: Samoodrživost je nemoguća bez neplaćenog rada, zalaganja, entuzijazma.

Bane: Treba vremena za to. Kroz to proleće, sem tih masovki i popularnih žurki, na ostale događaje su dolazili uglavnom naši prijatelji i njihovi prijatelji. Vremenom je krenulo da raste, pa sam počeo da viđam ljude koje nikad u životu nisam video u klabingu. To je počelo otprilike u maju, kad smo prešli u baštu.

E, Bašta.

Bane: Da! Neca je došao na genijalnu ideju da se ona sredi, što je po većini ljudi koji su je videli izgledalo apsolutno nemoguće.

Marija: Ta bašta ja bila kao drveće zapetljano u ambroziju.

Bane: Kao da si šestarom ubo u gugl maps i kao – Evo, ovde ću da napravim baštu.

Marija: Napravili smo mini radnu akciju prvog maja. Svi smo došli, napravili roštilj i sekli rastinje kosama, motornom testerom, kleštima, makazama. Počele su i priče o mogućoj pejzažnoj arhitekturi te bašte, pa kao, ajde da ostavimo nešto, to je divno. Pa, kao, ne, to je ambrozija, ljudi su alergični na ambroziju. Iza toga je bio neki industrijski prostor u koji su ranije odlagali azbestne ploče. Kad zalazi sunce, to je izgledalo postapokaliptično, a u centru je grada. Zbog blizine zološkog vrta, u pola noći bi se čuli paunovi i neke egzotične ptice. Nestvarno.

Bane: Ja nisam verovao da će to uspeti, jer kad smo prvi put Danilo i ja otišli u baštu da probamo ozvučenje, samo dok smo postavljali zvučnike, toliko su nas izujedali komarci da nismo mogli usta da otvorimo da nam ne udju i u usta.

Marija: Onda smo delili ljudima neku organsku limunovu vodicu na šanku, da se mažu. Ali to nije baš funkcionisalo, pa su nam se žalili. Na kraju je bašta ispala super, ali smo prvo imali problem oko čuvanja noću.

Bane: I tu smo imali dobrih akcija… Matiju… Verovatno svi znaju Matiju.

Marija: Matija je skvoter, gost iz Zagreba, koji je vremenom postao naše usvojeno dete. Spavao je ispod bine i čuvao Baštu.

Bane: Imao je svoj ormarić, i taj krevetić kod bine… Maznuo je moje cipele…

ISTORIJA ŠANKA: Danas smo, na veliku muku svih uključenih prenosili šank iz starog u novi Dragstor. Našli smo nekog super inženjera iz Beomedicine, koji nam je ispričao da je taj šank kupljen od Slovenaca ’89 i da je zbog rata ostao u Sloveniji do ’95. Onda je prokrijumčaren u Mađarsku i donet u Srbiju tek ’98. Onda su to montirali, onda je krenuo rat na Kosovu, valjda su izgubili naklonost vlasti, pa je taj konferencijski prostor izgubio svoju namenu.

Koja je priča oko tog prostora?

Marija: Komplikovani vlasnički odnosi. Beomedicina je navodno vlasnik, pa se sad ti Grci koji su to kupili tuže sa njima… Mi kad smo došli to je bio prosto prostor za iznajmljivanje. Konferencijska sala.

Koji ste vi plaćali?

Marija: Da, od žurki. To je i bila početna ideja, da noćni program pokriva kiriju i produkciju kulturnih događaja, što nije bilo realno. Dragstor nikada nije došao do toga da izdržava svoje vlasnike i zaposlene.

Ali kako vam nije opao entuzijazam? Generalno kada se rade takve stvari, ljudi posle trećeg puta budu u fazonu – ma daj…

Bane: Opadne ti entuzijazam, ali ima dovoljno ljudi i svi rade na različitim frekvencijama, cik-cak.

Marija: Mi smo se svi užasno svađali.

Bane: Ali vrlo brzo ukapiraš da nikad nisi sto posto u pravu, vezano za bilo šta što se događa. Ti misliš da imaš vrlo jasnu viziju o nečemu, ali se ispostavi da postoji dvanast verzija svake priče. I onda shvatiš da smo svi drugari i da je svima stalo da se mesto održi, pa se dogovorimo i napravimo kompromise, pogotovu kad smo svi svesni koliko i drugima znači. Jer je drukčije mesto od svih koje postoji u gradu.

Marija. Postoji kolektivnost i osećaj da je svako neophodan. Svako dolazi iz različite oblasti i ima neka posebna znanja i umeća. Značajan je osećaj da je svako potreban. Na neki način nas je održalo odsustvo profesionalnosti.

Profesionanosti u kom smislu?

Marija: Ono što te uče u školi, kako nešto mora. Bane: Da bi nešto bilo profesionalno, to navodno mora da prati neke opšteprihvaćene forme. Da bi se ti izjasnio kao neko ko radi taj posao. Marija: Niko ništa nije odbijao da radi. Kad nestane piva – ode se pa se kupi pivo. Kad dolaze DJ-evi, uvek neko ima pa da stan. Stvorila se neka društvenost – učesnici, izvodjači, prijatelji. Tako smo došli do neke vrste održivosti, koja još uvek nije finansijska i apsolutna samostalnost, jer je uvek tu bilo pozajmljivanja i preusmeravanja novca. Svi smo se odricali zarada da bi se isplatili gosti. Zamaglila se granica između profesionalnog i ličnog i to je održalo klub. Ljudi uglavnom odustaju kada shvate da je nešto neisplativo, ali nama je bilo stalo da se ta priča nastavi. Primarni motiv nikad nije bio novac.

Ali vaše žurke su krcate, zar to nije dovoljno da bi klub zarađivao?

Bane: Pa, ne. Zato što si ti bila na krcatim žurkama koje mi napravimo da bismo mogli da isplatimo neki alternativni program na koji će da dođe sedamsesetoro ljudi. Pravili smo koncert Ken Valdemarka za free-jazz publiku, koji je proglašen najboljim događajem jazz scene, pukli smo na tome ali nam je svima bilo drago, jer smo bili deo nečeg zaista posebnog.

Marija: Jako je bitno da se prave takvi programi, jer stvari koje nisu komercijalne najviše pate u današnjem sistemu vrednosti. Neko mora o tome da se brine.

NEUSPELA ROLER ŽURKA: U poslednjem momentu su nam otkazali neki ti što iznajmljuju rolere za žurke, za tim bildinge zato što niko od nas kod sebe nije imao ličnu kartu da mu pri preuzimanju. Otkazuju se roleri, a gomila ljudi je već došla sa rolerima. I sad ti na žurci imaš ljude na rolerima, gomilu koja nije, piči neki tehno, svi se sudaraju i padaju.

Kako se kreira muzički program?

Bane: Polazimo od sebe i svojih muzičkih interesovanja, koristimo sopstvene resurse i poznanstva. Trudimo se da bude celovito, ali i različito.

Marija: To se radilo u hodu, mi se o svemu dogovaramo i razgovaramo. Ne postoji nikakva hijerarhija ili gazda koji će da ti kaže šta da radiš. Nama je bilo značajno da vidimo da može tako da se funkcioniše, bez sponzora i fandrejzinga.

Bane: Mislim da se i posetioci zato tu osećaju prijatno, jer nema nikakve hijerarhije. Ne znaš ko je ko i koju ulogu ima, jer svi rade sve.

Druga strana toga je da postoje mesta na kojima osećaš da se ljudi koji tu izlaze znaju, pa ti je glupo da dođeš, ako ne pripadaš tom kontektstu. Je l’ vama bilo primarnije da zadržite tu porodičnu atmosferu ili da proširite vidike ljudima koji nemaju veze sa ovim?

Marija: Mi smo svi srećniji kad dođu nepoznati ljudi! Pravi gosti!

Bane: Koliko godina pričamo kako se svuda kreću isti ljudi i da Beograd ima 240 stanovnika. A to je iluzija! Zamimljivo je da je za neke ljude Dragstor tehno klub, a neki su jedino bili na eksperimentalnim lajv svirkama.

Marija: Dragstor ima taj resurs prostora, jer je velik. I uvek je mogao da ponudi prostor svakome kome je trebao – i za debate i humanitarne svirke i žurke… I nama je stalo da se tu nešto novo desi i da imamo i staru i novu publiku. Kada se prvi Dragstor zatvorio, svi su se uplašili da je to nemoguće ponovo uraditi.

I tu dolazimo do Novog Dragstora.

Bane: Da. Novi prostor je slučajno pronađen. Raspitivali smo se za nešto oko 200-300 kvadrata, ali nismo uspeli da nađemo. Onda su nam ponudili nešto za šta su nam rekli da je preveliko, ali mi smo se raspametili. To je zapravo bila sušara za obradu mesa, tavan na vrhu zgrade i ima oko 600 kvadrata.

Jel program i koncept ostaju isti?

Bane: Menjaju se. Biće dva stejdža. Da bi se taj prvi, ogroman, popunio i klub održao moraće da dolaze veće zvezde. Opet, da bi stari koncept mogao da se isfura na tom manjem. Imamo varijantu skraćivanja tog manjeg dela, jer je i on duplo veći od starog prostora. Mi smo imali poteškoće da u starom Dragstoru napravimo nekoliko posećenih žurki za redom, ali ovde je veliki plus što je sam prostor jako atraktivan. Dok si tamo išao na šmek i koncept, ovde će sam prostor umnogome doprineti tome da ljudi žele da dolaze i provode se na takvom mestu. Nadamo se da će biti više ljudi i da će čitava stvar biti više održiva.

Novi klub, koji se nalazi u Bulevaru Despota Stefana 115 otvara se 30. maja u 11h. Karte 500 rsd do 12h / 700 rsd posle ponoći.

Mapu sa obeleženim mestom kluba možete pogledati ovde.

Line up:

Ø [PHASE] (Token / London)
https://soundcloud.com/tokenrecords
DIMI ANGELIS (A&S Records / Amsterdam)
https://soundcloud.com/dimi-angelis
Filip Xavi
https://soundcloud.com/filip_xavi
Tijana T
https://soundcloud.com/tijanat

Tokom svog postojanja, prvi Dragstor ugostio je veliki broj domaćih i stranih izvođača: DJ-evi i setovi uživo – Perc (UK), Traxx (US), Dasha Rush (RUS), Jonas Kopp (ARG), DJ TLR (NL), Stanislav Tolkachev (UKR),HARD TON (IT), Massimiliano Pagliara (IT), BAS MOY (NL), TIMOTHY J FAIRPLAY & SCOTT FRASER (UK), Terekke (US), SHAWN O’SULLIVAN (US), Orgue Electronique (NL), James Ferraro (US),Elektrabel (chz), Yor (GER), Lapien aka Metropolis (NL), Peter Kirn (US), Emil Doesn’t Drive (BG), Wynne Greenwood (US), Lando Kal (UK), Blackwax (UK),Chesslo Junior (UK), Pedro 123 (UK), Elsewhere (UK),JD Samson (US), LE CHOCOLAT NOIR(CRO),Homeboy (CRO), Ma Faiza (IND), ZARKOFF (CRO).

Bendovi i ostali – Thee Oh Sees (US), Ken Vandermark (US), Volcano the Bear (UK), A Place to Bury Stranger (US), The Men (US), Molly Nilsson (Swe), Bambara (US), Publicist (US), SchnAAk (Ger), Appaloosa (Fr),Irena Tomaûin (SLO), Stephen Collins (UK), Bondage Fairies (SWE), Yedo Gibson (BR), Popular Culture (US), Ludovik Material (SLO), Popsimonova (CRO)

Domaći izvodjači – Repetitor, Stray Dogg, TI, Temple of the smoke, Svetlana Maras, Ana Ćurčin, Fish in Oil,Sajsi MC, Frau Casio, Threesome, Popečitelji, VVhile,Nežni Dalibor, Kriške, Videododir, Went, Jesenji Orkestar, Halftones, Bitipatibi, Pionir 10, Lenhart tapes,WoO, Lukatoyboy, Robert Rozsa, BICIKL, Ljubavnici,Ex>Misha, HETEM, The Flesh Community,Compromiasma, Flash Community, Kopy Kat,Omladinac 11, Za pokolj duöe, Mršavi pas, Vlada Janjic,DJ Brka, Schwabe, Lag, Filip Xavi, Miloš Pavlović,Tijana T, Flip, Jan Nemeček, MKDSL, Ewox, Nemanja Krstić, 33 10 3402, Mystic Stylez, VATRA , Parrish Monsters, Concrete, Mihajlo, DJ BELI, Planet VHS,Beyond House, Zmajevic&Jehlicka, WhyBaneWhy, PTZC, Moodswinger, Midnight Cowboys